Dvije Michelin zvjezdice, jedan kuhar svjetskog glasa, osam jela po osobi i pet Bosanaca na nezaboravnoj „tasting menu” večeri
Le Gavroche je jedan od ponajboljih londonskih restorana, sa dugom tradicijom, vrhunskim kuharima i finom francuskom gastronomijom. Ugledan, elegantan i jako skup, ovo nije restoran za svaki dan niti za svačiji džep, ali eto, nas je petero sretnika imalo priliku „omastiti brk” i probati jela iz najljepših gastronomskih snova.
Piše iz Londona: Sara Krajina
Svjedoci Haute cuisine majstorija
Povod našeg odlaska u ovaj hram vrsne gastronomije bio je rođendan jednog člana naše ekipe, a budući da se radi o velikom gurmanu koji voli istraživati i kušati najfinija jela, onda je tasting menu večera bila logično rješenje. Prilikom rezervacije morate naglasiti da želite upravo takvu večeru jer se takvo nešto ne može dogoditi bez velike pripreme i preciznog tajminga. Mi smo ostali radoznalo i sretno prihvatili ovaj nesvakidašnji poziv, opremili se u elegantnu večernju odoru jer dress code restorana tako nalaže (muškarci su obavezni obući sako) te se prepustili vještim rukama iskusnog Le Gavroche osoblja.
Tasting menu u Le Gavrocheu je zapravo jelovnik kojeg je posebno kreirao kuhar i vlasnik restorana, Michel Roux, a koji se sastoji od 8 slijedova malih, ali pažljivo spravljenih jela. To su kombinacije namirnica kakve može smisliti samo najfinija mašta i samo najiskusniji kuhari koji u dušu poznaju cijeli spektar različitih sastojaka te koji potom spajaju naizgled nespojivo da bi dobili neka od najprofinjenijih jela na svijetu. Svaki gang prati i odgovarajuće piće, a o tome se brinu iskusni sommelieri koji preciznošću streličara spajaju piće sa jelom tako da jedno drugo savršeno komplementiraju. Najkraće rečeno, cijelo ovo iskustvo bilo je ništa drugo do čista umjetnost!
Le Gavroche je između ostalog poznat i po prvoklasnom osoblju, u šta smo se i sami uvjerili. Svako od nas petero imao je svoga konobara, a svaki se konobar diskretno pobrinuo i o najmanjem detalju. Udobno smješteni i tetošeni poput kraljevske porodice, prepustili smo se gastronomskim čarolijama koje su uslijedile… Jedno za drugim, nizala su se neobična jela, vrhunski prezentirana i poslužena simultano svakom od nas. Potom bi nam konobar objasnio o kakvom se jelu radi, a sommelier gospođica, sa debelim francuskom naglaskom, do detalja je opisivala vina i ostala pića koja su pratila jela. Toliko je tu bilo informacija, a toliko neobičnosti i nezgodnog francuskog izgovora osoblja za razaznati, da mi nemojte zamjeriti ako se poneki detalj o jelu ili piću izgubio u prijevodu…
*Pročitajte opširniji pregled samog restorana, sa detaljima o redovnom meniju i cijenama u rubrici „Sarin gastro vodič kroz London” na našem web portalu: www.gusto.ba
Jelo # 1: La Sériole en Sashimi, Sésame Noir et Pince de Crabe en Beignets
Piće: Zek Sake Daiginjo
Prvo jelo bilo je u japanskom stilu: sashimi od plave ribe (vjerovatno lokarde), salata od crnog susama i palminih srca te uštipak od mesa rakova. Bio je to skup malih, blagih zalogajčića koji kao da su imali zadatak da pripreme nepce za sljedeće gangove. Nisam ljubitelj rakije, a posluženo piće bila je japanska rakija sake, premda, baš kako nam je sommelier gospođica objasnila, zaista je ovo bila rakija blagog, mekanog okusa, sa malim procentom alkohola, više nalik likeru. Sve skupa, ovo prvo jelo bilo je blagog okusa i neobično, ali ukusno.
Jelo # 2: Cocktail de Homard aux Truffles
Piće: Chasagne Montrachet „Marquis de Laguiche” 2004, područje Joseph Drouhin
U drugom jelu već sam mogla prepoznati namirnice, prvenstveno jastoga od kojeg je i bila načinjena ova mala koktel-salata, aromatizarana konjakom, uz dodatak neodoljivih tartufa. Em tartufi, em jastog, em još dvije takve delicije zajedno! Ovo jelo kojeg je pratilo lagano bijelo vino, za mene je bilo puni pogodak - savršeno prožeti okusi!
Jelo # 3: Soufflé Suissesse
Piće: Champagne Martel „Cuvée Victoire” 1998, Fût de Chêne
Treće jelo bio je lagani sufle od sira kuhan na vrhnju - vrlo ukusno, od onih jela koja se tope u ustima, a uz njega je poslužen jako pitki šampanjac kojeg bih rado bila nastavila piti, no nova jela tražila su nova pića…
Jelo # 4: Filet de St. Pierre Rôti, Radis et Jus de Cuisson au Verjus
Piće: Riesling Heimbourg de Turckheim 2007, područje Zind Humbrecht
Negdje na pola puta poslužen nam je filet od šanpjera sa kiselom rotkvicom, u soku od kiselog grožđa. Kao balans ovom kiselkastom jelu poslužen nam je blago sladunjavi rizling čiji inače nisam prevelik ljubitelj baš zbog pomenute slatkosti, ali je zbog kiselosti jela ovo vino donijelo lijepu sveukupnu uravnoteženost okusa. Zanimljiv gang i fina mala ribica!
Jelo # 5: Gratin de Langoustines et Escargots au Piment d’Espelette
Piće: Minervois Blanc „Les Capitelles” 2007, Chateau de Cabezac
Peto jelo bilo je naprosto rajskog okusa: škampi i puževi u laganom Hollandaise umaku sa peršunom i chili biberom iz baskijskog francuskog grada Espelette. Puževi neiskusnima mogu možda djelovati ljigavo, ali baš kao što je slučaj i sa kamenicama - dok ne probate ovu finu deliciju, ne znate šta propuštate! Ova cijela kombinacija sa škampima i finim začinima bila je apsolutno savršena, toliko me je zaokupila da mi je prateće bijelo vino potpuno promaklo…
Jelo # 6: Agneau de Lait des Pyrénées Rôti, Pommes Cocotte à l’ Ail
Piće: Le Soula 2003, Vin de Pays des Côtes Catalanes
Šesto jelo bilo je prvo mesno: pečena janjetina iz Pirineja sa krompirom, bijelim lukom i majčinom dušicom, poslužena uz vrlo pitko crveno vino. Ukusni mali zalogaji savršeno pečenog mesa, uz nježni okus vina - fantastično!
Sedmo jelo je zapravo bila, prema francuskom običaju, plata sireva (Le Plateau de Fromages Affinés): svakom od nas ponuđen je veliki izbor sireva na kolicima, pa smo svako sebi birali koje ćemo. Uz sireve posluženo nam je izvrsno crveno vino, Chateau La Croix 2004, Pomerol. Premda su prethodne porcije bile male, ipak sam mislila da sam već jako sita, ali interesantno, bilo je više nego dovoljno mjesta u stomaku i za selekciju ovih izvrsnih sireva…
Osmi i finalni slijed bio je plata deserata: bogati truffle od toskanske Amedei čokolade, pralina biskviti i sorbet od gorke čokolade (Truffle Chocolat Amedei, Gelée au Rhum Brun et Sorbet), posluženi uz slatki muskat (Moscatel Emilin Solera Reserva, Emilio Lustau - Španija) poslije čega nam je još poslužena kafa uz male kolačiće.
Ne znam da li zbog božanstvene hrane, izvrsnog pića, dobrog društva, tetošenosti ili možda zbog svega zajedno, ali pri izlasku iz restorana kao da mi je i duša bila ugodno sita… Naravno, nešto ovako izuzetno, izuzetno i košta (£150 po osobi), ali je i jedinstveno i nezaboravno iskustvo. Stoga, ako vam se ikad pruži prilika (i sredstva), probajte - proširit će vam vidike i istančati nepce. Premda, šta poslije, kad vam se podignu gastronomski standardi, a para nije neka, ne znam…
Posljednji komentari