Poklon pegla za Valentinovo
Nije to da ljudi ovdje mrze Valentinovo, samo im nekako nije baš ni drag, posebno muškarcima. Eto još jednog datuma kad moraju kupiti poklon i biti fini, kad se od njih očekuje da donesu cvijeće i sriktaju se pa prime damu pod ruku i pravac u neki od fensi restorana koje ne mogu priuštiti. Ili mogu, ali im se ne da ‘bacati pare’, a sve zbog nekih zapadnjačkih pravila koja kažu da se baš na taj dan treba slaviti ljubav. S druge strane, restorani, trgovine i vlasnici uličnih štandova trljaju zadovoljno ruke jer dobili su evo drugi ‘8. mart’. Prodaju se kičasti buketići u još kičastijim celofanima, na sve strane plišane igračke, srca koja viču „Volim te“, heklani crveni jastučići sa volančićima, slatkiši i bonbone, drangulije i trice, a ponajviše šarene laže. Da su jeftini, pa baš i nisu, ‘nabere’ se tu troška, pa tako poenta s vrha ima opravdanje. Beskorisni, neoriginalni i nepromišljeni pokloni koji nikoga posebno ne oduševe, a izbiju ti i ono malo crkavice iz džepa. Ima i onih drugih, iz kategorije ‘praktičnih’ koji na taj dan donesu ženi poklon koji zapravo služi i njima. Recimo, pegla! Žena će biti ‘presretna’ kad za Valentinovo dobije novu peglu da lakše može ispeglati kamaru njegovih košulja. Sto posto!

Ne vraćaj se bez zumbula!
Desilo se to jednoj mojoj prijateljici, donio joj muž peglu, pa me nazvala sva bijesna, iz nje šišti para baš kao iz te pegle. Sazvale smo brže-bolje vanredni sastanak sa još dvije prijateljice, utaborile krizni štab u jednoj od gradskih slastičarni, pa krenule po dnevnom redu: poklon pegla od muža za Valentinovo – sadizam, glupost ili nešto treće?

Smiješno nama ostalima, jer jedna je dobila buket crvenih ruža na kućnu adresu, druga ima rezerviranu večeru u super restoranu, a treća je ionako flegma, svejedno joj ovako ili onako, dok naša domaćica s peglom samo što ne zaplače od muke. „Pa, je li on kreten, recite vi meni? Kako će mu past’ na pamet za Dan zaljubljenih da mi kupi peglu?! Šta sam mu ja, služavka?! Ma on sigurno ima drugu, vara on mene, sad sam sigurna….“, usplahirila se ona, a mi je smirujemo, te nemoj tako, te voli on tebe, samo jadan ne zna šta treba, ipak je Valentinovo relativno nov praznik kod nas, nije se još uhodao itd.

Dva sata, tri komada torte, četiri likera i jedan tiramisu kasnije, smirila se naša domaćica, opalio je onaj šećer, pa se sva ubehutila. „Skontala sam šta ću. Sad ću ga fino nazvati i reći mu neka se ne vraća kući bez zumbula i one haljine što mi se svidjela u Dorothy Perkins, inače ću ga zaždit’ onom peglom!“, reče smireno, ali odlučno. A što baš zumbuli, pitamo mi radoznalo? „Pa eto, da ne troši, kukavac sinji….“. Pođosmo nešto reći u stilu „A haljina je kao džaba?“, pa se onda predomislismo, neka je smirene, bolje i za nas i za muža joj.

Pizza u obliku srca
Za razliku od naših valentinovskih dilema i nesporazuma, u Engleskoj se ovaj praznik slavi sve u 16 i sve je tu jasno. Pravilo jedan: kupi čestitku sa prigodnim ljubavnim natpisom i pošalji joj/mu na adresu da stigne tačno na 14.02. Za one koji imaju neku simpatiju a nisu se dosad usudili mu/joj priznati, Valentinovo je prilika da to kažu i to na sljedeći način: isto se pošalje čestitka, samo se na njoj piše suprotnom rukom od uobičajene (recimo, lijevom ako ste desnoruki) i na kraju se ne potpiše pošiljalac ili se potpiše zagonetno i u šiframa. I dobro svima: primaocu je drago jer neko misli na njega i nekome je drag, plus ima slatki zadatak da odgonetne ko; pošiljalac je uzbuđen i titra dok razmišlja hoće li njegova simpatija skužiti ko ga to voli. Ako skuži, onda su tu dobre šanse da će nešto biti među njima. Ako ne skuži, bar su ’skinuli s njedara’ tu tajnu da nekoga vole, pa šta god bude da bude. Ne mogu se osramotiti jer primalac ionako ne zna ko mu je poslao čestitku. Ostala pravila: kupi joj cvijeće, nešto ukusno i ljupko, može i jedan cvijet, i izvedi je na večeru. Kupi joj romantičan poklon, a kupit će ga i ona tebi. I opet svima dobro. Eto prilike za malo romanse! Ljudi su tamo prezauzeti da bi o ljubavi mislili svaki dan, pa im Valentinovo baš dobro dođe.

Meni se pak dešavala jedna čudna situacija dok sam živjela u Engleskoj. Naime, dvije godine zaredom mi je na kućnu adresu stizala misteriozna pizza – u obliku srca! I još sva crvena po vrhu od paradajza i crvenih paprika! Simpatična i originalna mi je bila ova fora, plus mala poruka koju bi dostavljač zalijepio na kutiju od pizze: „Ljubav ulazi kroz želudac. Pomisli na mene sa svakim zalogajem.“ Ma bih, druže moj, samo ne znam ko si! Dugo sam tragala za pošiljaocem, sumnjala i u uposlenike pizzerije i u susjede i u svakog slučajnog prolaznika, ali svaki me je trag vodio u slijepu ulicu. Nikad na kraju nisam doznala ko je to bio, niti se on ikad usudio da mi se pokaže. Možda sam pored njega prošla sto puta, a da nisam znala da je on. Šteta… Ko zna, možda je to mogao biti početak jednog divnog prijateljstva….

Proslava ljubavi
E sad, šta je ispravno: prepustiti se romantičnom prazniku pa makar i samo zato jer to kalendar tako kaže ili praviti se lud i/ili rondati kao ovi naši? Ja sam ipak za prepuštanje lijepom, bez obzira koji je datum. Osim toga, ni 14.02. ne znači da se ljubav treba iskazivati samo na taj dan. Taj je praznik tek podsjetnik da treba slaviti ljubav, baš kao što neki obilježavaju Dan sjećanja – ljudi se uvijek sjećaju svojih najmilijih kojih više nema, ne samo kad je to i formalni dan, ali im eto i na taj dan odaju počast. Stoga, hajmo odati počast ljubavi, pa bilo Valentinovo ili ne! Život je ionako kratak i nepredvidiv, ko zna šta će biti sutra! Najgore će biti da nam jednom bude krivo što se nismo drage osobe sjetili kad je bilo vrijeme, slavili s njom Dan zaljubljenih, pa je se umjesto toga sjećamo i stidimo na Dan sjećanja.